PUN PJAT – 4

 

Sine, daj mi vode, žedan sam.“ To sam želio izgovoriti, no nisam mogao. Ne mogu lijevom do lica, isprobavam desnom, ne osjećam ruku na licu.

„Deda, reci, da ti donesem nešto? Čaja, vode?“

„Pa reko sam, hoću vode.“ Iznervirano vičem, čujem se kako govorim, znači nisam gluh, ona mora da je gluha, kad me ne čuje.

„Vode? Vode hoćeš? Evo, sad ću, čekaj prvo da ti jastuk popravim da te malo podignem, da možeš piti.“

„Aj, dosadna si više, daj mi vode.“ Ona je zbilja gluha. Kako ne čuje što joj govorim već treći put!

„Tata, tata, gdje si? Šta se desilo?“

„Evo ga, tu leži, skinula sam ga u pidžamu, sjedni da ti ispričam, pa ću se onda vratit u ured. Nazovi poslije Marina, deda treba u bolnicu. Hitna ga vratila kući, mogu ja njih ponovo zvat, ali pitanje je hoće li i kad će doć. A njemu je sve gore.“

„Gdje ti je mama?“

„Mama je u bolnici, prima injekcije u oči. Ne smije van, ne smije se nervirat. Bila sam gore kod nje, dok su dedu gledali, rekla sam joj šta se dešava. Jel mogu sad natrag u ured?“

„Hajde, idi. Poslije posla dođi ovamo.“

„Mami ću onda poslije da joj sve pričam. A moram i do bake, i ona je u bolnici.“

_____________

1922.

Ich mochte hier bleiben. In Wien. Leben in Wien ist besser als Leben in Sućuraj. Volio bih ovdje ostati. U Beču. Život u Beču je bolji od onog u Sučurju..

Ich bin siebzehn Jahre alt. Barba Frane sagt dass Ich in der Armee werde sein. Dass Ich zurück in Sućuraj zu gehen. Sedamnaest mi je. Barba Frane kaže da ću morat u vojsku. Da se moram vratit u Sućuraj.

Kad ću opet šetat ovim divnim ulicama? Kad ću opet do Opere?

Bio sam u Sućurju. Talijani otišli, ima godina dana, pa se slavilo. Više nismo Italija. Bio sam ja u Beču kad su došli, bio u vojsci kad su otišli. Teta Frane govori da je okupacija bila teška. Stariji govore da je pod Francuzima bilo najbolje. Dali elektriku na svaku kalu, izgradili cestu za Hvar, izgradili novo groblje, naredili da se mrtvi ukapaju u sanducima. Ne znam kako se toga sićaju. Barba Frane kaže da je to bilo prije sto godina. Al kaže da je njemu i sad dobro. On se sića kako je njegov pape prodava prč (poznata hvarska sorta vinove loze).na dvoru Franje Josipa i da mu je zato i sad dobro.

Dali mi uniformu, ošišali me. Na ćelavo. Mater me ne bi prepoznala da je živa.

Barba Frane kaže Jele ima kćer. Volio bih je vidit. Poželio sam svoj Sućuraj, ali Jele nije tamo. Poželio sam more, ribe. Volio bi ić na more, volio bi imat svoj trabakul. Volio bi bit kalafat. (graditelj drvenih brodova).

Mogao bi sa barbom Škujcem navigat. Barba Škujac obišao je svit. I mog papu je vodija u Ameriku. Moga bi s njim do Floride. Papini s Gornje Bande imaju ostriche, oysters. Kad završim vojsku, pitat ću barbu Škujca bi li me uzeo. Obećajem, sve ću radit.

A da idem za Njuzilend? Drugi barba je u Njuzilend. Barba Tomo je u Sao Paolo, Argentina. Čuva stoku, krave, konje. Ne znam ća oni imaju tamo. Mogao bi njemu ako bi me tija.

Miša mi se sve to. Ne znan ni sam ća bi tija. Tija bi i Wien i more, bilu košulju i ribe, Operu i klapat.

Da mi je znat ća je lipše i boje za me.

Neman nikog pitat da kaže ća bi triba. Vidin ja. Niko me neće, kažu isto ka barba Antunac – Non riesco a mangare di piu. Ne mogu te više hranit.

Ća sam kužan?

Znam šta bi tija.

Tija bi pun pjat.