PARALELNI SVIJET ĐORĐA BALAŠEVIĆA
Dal se bar ponekad seti
ringišpila zvon
prosto ko u sevdalinki
poznato mi sve
kafa, ruža, nes vanila
ezan, Štuke i Anita
Đole svira na sav glas
ringišpila zvon
prosto ko u sevdalinki
poznato mi sve
kafa, ruža, nes vanila
ezan, Štuke i Anita
Đole svira na sav glas
Vozili smo putem Vrela
kiša ili ne
Inat kuća, Vratnik, Sebilj
i Latinski most
zavejani Trg sa šahom
gde poželeh da sam tvoja
i da uvek bude kao tad
Zvonio je saz
neku tužnu, staru stvar
volila bih da mi piše
jednom bar
zateklo je jutro snežno
naše zvezde dve
ljubila sam nežno ko nijedna pre
Pogledom sam posle dugo
pratila taj trag
Vilsonovom ulicom
niz Miljacku
gonila me pesma ona
znala sam od pre
jutro će promeniti sve
Srce uvek jače bije
kad se setim sveg
Đoletove pesme
bude iste sne
eh da mi je znati zašto
dal pomisli ikad na me
il u inat neku ljubi sad