Eto, prijateljice moja, izgleda da si ipak odlučila više ne dolaziti. Nakon toliko vremena u kojem smo se družile, pričale, pile kavu, pjevale, često i plakale, ….
Bilo je dana kad smo pričale, bilo je dana kad smo se svadile. Bilo je dana kad sam ti htjela reći da odeš, bilo je dana kad sam htjela da dođeš. Bilo je dana kad si sama, nezvana, dolazila, bilo je dana kad sam te trebala, a tebe nije bilo. Bilo je dana kad sam te mrzila, bilo je dana kad sam te voljela. Čak štaviše, još uvijek te volim.
Sada si, očito, definitivno izgleda raskrstila sa mnom. A i ja s tobom. Bilo je dana kad sam željela da više ne dolaziš, a opet sam htjela da budeš tu, pored mene, da me pratiš, da si sa mnom.
Da li mi nedostaješ?
Ne.
Da.
Znam da smo prešli sve granice. Znam da je posljednjih nekoliko godina bilo teško, i tebi i meni. Bila sam ljuta što te nema, bila sam sretna što te nema. Kad te nije bilo preispitivala sam samu sebe pokušavajući naći odgovor na pitanje jel to u redu. Uvjeravali su me da se prijateljstvo upravo po tome prepoznaje. Da se dođe kad treba, da se pokaže da je sve u redu, da nema problema.
Sad kad te nema, kako ću znati da je sve u redu? Znam, javit ćeš mi. Naći ćeš način da mi javiš. Kao da govoriš, tako dugo dok me nema, ne brini. Kao da govoriš, počni brinut kad opet dođem.
I šta sad da ja radim? Jel da se veselim što te nema? Jel da se veselim što ćeš doći?
Kako god bilo, bilo je lijepo družiti se s tobom.
Ja stvarno ne znam kako se u covjeku moze javiti nesto ovo sto i sama osjecam kao i ti.
Kako neko nesto moze toliko voljeti, kako moze samo ovoliko osjecanje povrijedjenosti postojati u covjeku.
Kakav je ovo jebeni ponos koji nam neda da predjemo preko bilo cega.???
Prijateljstva su poput biljke: moras ih zaljevati, zemlju dodavati, otklanjati uvele listove da ne povuku jos koji za sobom, ponekad i posudu promjeniti, samo da ne ugine! A kad se desi i taj dan njenog uginuca, onda, tragamo za istom, ili slicnom….nikako sebi ne dozvoljavamo da pocnemo sa nekom drugom vrstom…
Brisi komentar, hahaha…bas si bezobrazna…rekoh evo napokon nesto iz realnog zivota, kad ono, ono zalopojka za “mladjom danima”
žao mi je, ne brišem komentare 😀
Hahaha, od sad sam imuna na ovakve tvoje price…. 😀
to ti samo misliš 😀
bilo je, ipak, jako puno mojih postova koji jesu priča iz stvarnog života, no ti ih možda dosad nisi prepoznala kao takove 😀
:)))
sad ja ne znam, ti odnosi kakvi su, nisam prosla kroz isto..
koga nem bez njega se moze ili mora