Dođoh konačno kući… gotovo dvanaest sati za volanom….. duži dio puta pao je na dio po hrvatskoj autocesti… Kod Križa stajali dva i po sata…… sve u svemu, za 32 km trebalo nam (svima u koloni) 4 sata……

Grad me dočekao potpuno bijel.. Moja Dubrava, ulica, dvorište…. sve pod snijegom od pola metra….

Srećom, bila sam opskrbljena u totalu (sendviči, naranča, čokolada, voda, kokakola, i naravno cigare)….

Sezona putovanja je definitivno gotova…

Sutra? Sutra me čeka lopata… ona snježna…..

 

Gracias a la vida que me ha dado tanto....La ruta del alma del que estoy amando.... Que si ya no puedo verte, Por qué Dios me hizo quererte, Para hacerme sufrir más?..... Jednog dana pročitah jednu knjigu i cio život mi se promijenio...."You can't wait until life isn't hard anymore before you decide to be happy."

  1. rek'o sam ti ja… a ti vjerujes metereolozima c c c c c c :p

  2. graciasalavida

    sve je bilo da se izbjegne snijeg u BIH, a kad ono, frka u HRV 😀 😛

  3. MayaBosanSka

    ja sam jedva usla u kucu od snijega, prvo sam lopatu morala uzet u ruke da razgrnem ali hej..koji trening je to..

  4. magnolija57

    sad pregledah slike snjeznog Zagreba i mislim na tebe:)))))))

  5. graciasalavida

    Slusam lopate vani i sve mi mrsko ustat iz kreveta :)))

Komentariši