Razmišljam o penziji… mogla bih uskoro… sad sam šefica kuhinje, imam dobre kuharice…. Zadovoljna sam….
Unuci su veliki, svi idu u školu… razmišljam kako bi bilo da kad odem u penziju imam gdje s njima biti…. Pitat ću T. što misli, jel da potražimo nešto na moru, nešto bliže od Sućurja… znam da će se njemu dopasti da bude na moru…. Pitat ću i djecu, što oni misle o tome…
Kupili smo kuću na Rabu.. trebat će je uredit, nas je puno… ali sad imam gdje ići na more.. i Lizin Vlado je tu sa svojima… toliko me to razveselilo.. imam dobre susjede, zagrepčane.. i Vinko i Matija su krasni ljudi, pomažu koliko mogu….
~
Uživam s djecom dok sam na moru.. volim da su mi tu, preda mnom.. na broju… da su siti… svakom kuham njegovo.. T-ju posebno… i dan danas govori mi „R. peci štrudlu“… koju onda ne jede, nego ostavlja djeci…. I uvijek pita za zadnji komad da mu ostane i onda traži da N.-kina starija dođe i njoj to ostavi….
M. je sagradila sebi kuću, tu ispred nas, ovo dvoje je podijelilo ostatak na pola.. dobro sam to sve riješila.. pravedno… neće se svađat jednom kad nas ne bude bilo…
~
Unuci su mi svi već veliki… studiraju… vidim da mogu i bez mene.. ali T. me treba.. on ne može sam… pitam se kako će biti ako ja odem prva…. hoće li znat bez mene.. hoće li kćeri preuzet brigu.. koja će više.. za stan bi bilo najbolje da se proda…..
~
Postala sam prabaka, a M. je postala baka… imam praunuku… Tetka, možeš li zamisliti onu našu M. da je baka.. ja ne mogu, ni uz najbolju volju…
T. je na moru… javlja mi da je pao… pomagao je nosit čamac… zar on zaista ne zna koliko godina ima? Zar ja ama baš na sve moram mislit? Moli me da dođem po njega…. Sad nema autobusa… morat ću preko Rijeke.. stopirat ću…. Nema veze… u Senju uvijek neko ide za Rab…. Pa makar došla u pola noći… T. se iznenadio kad me vidio ujutro… pita me kada sam došla, kako sam ušla, … autobusom do Senja, od Senja autostopom, kroz prozor…. Pa jel bio otvoren pita, nije, provalila sam, razbila sam staklo, da mogu ući…. Dovela sam ga kući.. N. ga vozi svaki dan na nešto sa strujom… dobro je, oporavit će se.. nije nešto strašno… baš me prepao..
Kako sam umorna…. Željela bih malo mira,… dosta je ovog skakanja… nije to za mene više…
~
1.10.1982, … Bila sam kod M…. malena je već pet mjeseci… T. nije htio sa mnom… i svekrva joj je bila.. ne znam kako smo došli do toga, al ja sam rekla da želim da me kremiraju i da želim biti pokopana na Mirogoju…. M. kaže da sam smiješna… nisam, hoću tako, sad sam zagrepčanka, i moderna žena, hoću tako….
Nazvala sam Tuzlu, pričala sa Margitom, sa Acom, za sve koje znam sam pitala…. Svi su dobro, pozdravljaju T., pitaju kad ću doći..
T. je gladan, skuhat ću mu večeru i idem onda u crkvu…. Kad se vratim, još ću nazvat M. i N. i V. …. I onda idem spavat… ne osjećam se dobro… umorna sam….
~
Tu noć, od 2. na 3.10.1982. deda, sav u suzama, uplakan, zvao me oko 2 ujutro, da baka spava, hrče, da je ne može probudit, da je bila hitna, da nemaju kisik, da neka dođem, da neka zovem drugu hitnu, da neka mama dođe…
Kad smo došli, petnaestak minuta kasnije, baka je već bila umrla… Zaspala je i više se nije probudila…..
Poljubila sam je zadnji put… bila je već hladna… sledila sam se od hladnoće njenog tijela.. mama i teta su je obukle….. i danas, nakon gotovo trideset godina, još uvijek pamtim njeno lice, njenu pojavu, pamtim kako obučena leži i čeka…. i vidim sebe kako je ljubim po posljednji put… njena snaga, volja, hrabrost, odlučnost, to je moja misao vodilja.. /strong>
Njena zadnja želja je u potpunosti poštovana. Posla je na zadnje putovanje. Kremirana je u Ljubljani, i tjedan dana kasnije njeni ostaci su položeni na Mirogoj.
Deda joj se pridružio sedam godina kasnije.
Posljednja slika, 1982.
ljudi su makar znali gdje zele biti pokopani, ja ni to ne znam, onaj, dirvljiva prica, zivot niciji nije lak i onda kad se najmanje nadamo bude nesto kao grom iz vedra neba, zivot je borba i samo borba a valjda je u tome slast.
🙁
Danas konacno stigoh procitati sve price odjednom. Mozda je i bolje tako. Sta reci? Presjek jednog zivota koji je kao pastir pazio na sve oko sebe. Prejaka zena! Vidjela svasta, dozivjela svasta. Neka joj je laka zemlja….
@valter: hvala, 🙂
@maya & milica: 🙂
Imala si divnu baku i po ovome sto si napisala pocinjem misliti da licis na nju…
brusnice, ima u tvojim riječima nešto…
Bar su znali , zivot kao zivot … ucini svoje , ucini te borbenim bicem ili slabasnim . Sve zavisi od jacine udarca ! Kako nema to je i ocigledno po cijelom tekstu u kojem poredim … Da pricas a da ne znam da si to ti , pomislila bi da netko govori za baku a zapravo je taj neko ona . No s obzirom da se kolko tolko znamo … ispast ce tako …da licite …
Neki ljudi jednostavno nisu zasluzili da budu zaboravljeni, a ti si ovim pricama ozivjela svu bakinu snagu i volju da istraje u borbi za svoje najdraze:))) Divno je i to sto unuci najvise pokupe bakine i dedine gene. Ti si sretnica, ako si uspjela dobiti pola od svoje bake:))
Hvala djevojke 🙂