http://www.youtube.com/watch?v=6jvDpP5kvz8
Gledam plišanog medu što dobih na poklon.. svakodnevno mi pravi društvo… tu i tamo padne, ponekad to bude neki znak… .. možda ga srušim slušalicom telefona, … ali tu je…. poput Wilsona u "Castaway" ……
Pravi mi društvo i na putu… često ga uzmem sa sobom… uzmem i onu bilježnicu u kojoj tražih posvetu… nosim je često sa sobom, …. Jer … napadne li me inspiracija…
Neke moje misli iz prethodnih godina… na tim papirima…. često ih čitam… neko bi to nazvali knjigom… u stvari to i je knjiga…. Jednom nekad… možda…. možda i ugleda svjetlo dana….
jedva cekam tvoju knjigu 🙂
dokle je ta knjiga uopste? 😀
@cure moje….. rekoh možda… možda jednom nekad…. 🙂
ha wilson(odlican film)lakse nam je ako imammo s kim pricat,pisat!