beats by dre cheap

ANDRIĆU U POHODE - 2

 

Importane i kafa s prijateljicom. Veći dio druženja domišljale smo se receptu za debelu kožu.

Interesantno je kako svakog od nas jedan te isti doživljaj drugačije pronađe. Kad razmišljam o sebi, vidim da imam dva lica: jedno za javnost, drugo za moja četiri zida.

Možda je to stvar karaktera, iskustva, genetike. Nisam uvjerena da se to može lako i jednostavno naučiti, već je potrebna velika i dugotrajna strpljivost da bi se uspjelo naučiti kako svoje probleme skinuti sa lica.

A možda se vodim onom "i to će proći", iako, kad pogledam moje zadnje dvije godine, znam da nisam u svakom trenutku uspjela sakriti onu ranjivu sebe, znam da sam se istresala na, vrlo često, i ljude koje smatram prijateljima, a u toj situaciji, ni krive ni dužne. Da li je zaista lakše istresti se, pa makar i na nedužnu osobu a to s druge strane znači da se moram ispričati za svoje ponašanje kad se konačno ohladim, ili je možda bolje zatvoriti se u četiri zida nakon što prođe onaj prvi period ljutnje, tuge, bijesa, suza, jada...

Znam ja zašto su moji oklopi jaki, imam ih odavno, drugačije ne bih znala ni mogla živjeti, i možda upravo iz tog razloga želim da i ljudi oko mene imaju taj jaki obrambeni mehanizam.

Volim i želim da su ljudi koje volim jaki, da stoički podnose sve što im se događa i što ih pogađa. Volim i želim da im se na licu ne vide tragovi unutrašnjih nemira i borbi, ratova i problema. Svjesna sam da to nije izvodivo u potpunosti, da svačiji oklop kad tad jednom pusti i propusti....

Na koncu, sve će to (ipak i kad tad) proći....

~~~

Večera - doner. Upisasmo se Seniorka i ja na žuti post-it, i zapiknule se u plutenu ploču na zidu, između valjda već i više od hiljade papirića koji dokazuju njihovo prisustvo na čaršiji.

 

Gracias a la Vida
http://graciasalavida.blogger.ba
05/04/2016 12:35