beats by dre cheap

IZ NEKE LADICE

Ljeto. Kupih autobusnu kartu. Krećem za tri dana. Polazak u 6 ujutro. Baka i deda me čekaju. Veselim se njima k'o nekad. Uzimam knjigu za čitanje. Razmišljam jel da učim ili čitam u autobusu ili da kupim neki časopis. Ma časopis. Tako i onako ću zaspat čitajući odmah iza Karlovca. Do Karlovca ni nema stanice. Poslije stajemo u svakom selu. Nije ni čudo da put traje šest sati. Najmrži, ali i najsmjesniji dio mi je onaj preko Kapele. Do Kapele još nekako, ali ono poslije je užas.

Evo prolazim ovuda već desetu godinu i još nisu popravili cestu. Sva sreća da mi je sjedalo u prednjem dijelu autobusa. U onom stražnjem je divlji zapad. Kad prolazimo tom kapelskom cestom, doslovce nožem sječeš prašinu koja ulazi u autobus. Pitanje je kad je ovdje kiša zadnji put pala. Sve se bijeli od suhe prašine. Kad izađemo van na zrak u Brinju, pet minuta treba da otreseš tu prašinu sa sebe. Taman istreseš, vozač viče „polazak!“.

Sjetim se kako se i očevom wartburgu se dimilo od prašine. K'o da smo u propuh autu, najnoviji model.

Baka me jedva dočekala. I deda. I ja njih.

Gracias a la Vida
http://graciasalavida.blogger.ba
13/11/2012 09:35