beats by dre cheap

PRIČAM

Mama je umrla ubrzo… čini mi se od tuge…. A možda i zapletaja crijeva.. nikad neću znati…. Tate se i ne sjećam…. Tetka Ursula me uzela… Ona nije imala svoje djece.. imala je nas, mene, brata i sestru….. Ja sam najmlađa..…. ni u snu nisam mogla zamisliti da će bit sa mnom cijeli život…. Ni u snu nisam mogla zamisliti da će njene misli, njeni savjeti biti presudni za moj život……
 
Znaš, moja prva sjećanja vezana su uz jednu sliku … tetka mi je kazala da se to pekla rakija… imala sam šest godina…. Imam još puno slika, ali više ne znam ko je ko… više nemam nikoga ni pitati… tu su mi vjerojatno i brat i sestra… Bilo nas je puno..... muškarci su radili prugu, žene čuvale djecu.... Ja sam se rodila u Siminom Hanu, a tetka je živjela u Ilinčici..... tamo se bila udala, al joj je muž umro, pa je bila sama.... i bila je svuda...
 
To mi je, sad kad razmišljam o tome, najljepši dio života…. Bila sam najmlađa, neki kažu i maza….. Kako sam mogla biti maza kad je tata otišao, a mama ubrzo umrla…. Godinama poslije čula sam da se oženio u Ričicama…. Da imam sestru.. Anku…. Poslije drugog rata, to je jedino pismo koje sam nekim čudom sačuvala, javljala mi je da ima sina Nikolu, studenta…. Pa neka ga pogledam koji put…..
 
Znaš, imala sam ja puno rodica... našle smo se puno godina kasnije.... kad sam prvi put došla u Zagreb...  imale smo o čemu pričat.... to ću ti kasnije pričat...
 
Nije me imao tko čuvati, pa me tetka vodila sa sobom…. Sređivala je jednu imućniju obitelj… Eisenstein… imali su apoteku „Zvezda“….. tu mi je bilo lijepo… sve je bilo divno, krasno…. Čisto.. tu sam puno naučila, …. Zavoljela sam čipku, vezove,… kroz život nisam imala puno vremena za njih…. Tek kad sam otišla u penziju… na moru…
 
Tu sam naučila i kako se ponašati, kako razgovarati, …. Nisam imala puno škole…. Četiri razreda… dovoljno da naučim čitati i pisati….  Od tetke sam naučila i kako spajati kraj s krajem…. jer ne pamtim kad sam imala iole smiren ili barem siguran život… Jednom kad sam napustila Tuzlu, više se nikad nisam vratila… ne na duži period…. Ne znam šta je bilo sa Eisensteinovima, ali V., moj sin, ih je našao u Beču….. puno godina iza drugog rata… Našao je njihovu kćer, Milu, koju sam čuvala i igrala se s njom, mada sam i ja sama bila dijete…
 
S njima sam naučila njemački… s našima sam pričala talijanski… i bosanski…. I s mužem sam pričala tri jezika…. On je bio dalmatinac, znao je talijanski, njemački je naučio u Beču…. Naše stvari smo pričali na ta dva jezika, da nas djeca ne razumiju…
 
To znaš, njega sam upoznala tu, u Tuzli… Visok, vitak, plav, lijep, svidio mi se .... i V. je bio takav kad je narasao…. ali nije mi se svidjelo to što je u uniformi, policajac, državna služba.... htjela sam momka od zanata… ja sam se njemu dopala,…. Gledali smo se duže vrijeme… provodili vrijeme u šetnji čaršijom……
 
Upoznala sam ga sa tetkom, njoj se svidio..... Znaš, tetka mi je bila kao mama, njoj sam sve pričala, nikom drugom nisam ni imala. Ona će mojoj djeci biti baka koju nisu imali... Sestra je već bila udana, brat nije imao vremena za mene.
 
Ubrzo je morao otići, dobio je novu službu…. U Skopje, Vardarska banovina….. nisam ni znala gdje je to. Pisma i slike su stizale. Zvao me da dođem. Pisao o Skopju, o službi, o sebi, o meni.
 
Nisam htjela tako daleko ići, tamo nikoga ne znam. Bit ću sama, nikoga ne poznajem, ne znam jesam li spremna za brak. Tetka me nagovarala, udaj se, to je državna služba, siguran posao, sigurna plaća. Dugo sam se dvoumila. Javlja mi, našao mi je sobu. Pitam tetku, hoćeš li sa mnom? Ne mogu sama, ne znam sama. Nije da se bojim, ali hajde sa mnom.
 
Udala sam se. U Skopju. 1930.

Gracias a la Vida
http://graciasalavida.blogger.ba
30/03/2012 09:04