Već dugo, ali zaista dugo nisam osjetila takav psihički umor.

Najviše što me izmorilo je puko iščekivanje... znaš da hoće, znaš da treba i mora, al' ne znaš kad.... ništa ne znam, a svi očekuju odgovor od mene..

Najteži dio je što sve to moram prezentirat i argumentirat, racionalno objasnit da bi bilo shvaćeno...

Nakon toliko sati iščekivanja, kad sve saznah, zaspah k'o beba... u stolici... preumorna da dođem do kreveta...

I na koncu, kroz smijeh dobijem naravoučenije: "Nauči se ponašat penzionerski"....

Sorry, girl, nije mi u krvi :D