Gracias a la Vida

Od danas smo i službeno student diplomskih studija. To po novom.

Za one koji poput mene razmišljajju na "stari" način, student smo četvrte godine.

Eto.

Sad možete i službeno čestitati

Sutra mi Halid dolazi....

Coffee boy danas pušta muziku. Nekako prešutno ispalo da naizmjence puštamo muziku. Jedan dan ja, drugi dan, premda da budem iskrena ja prva dolazim, pa prva i puštam muziku... ima dana kad oboje slušamo svoje, pa se čuje sve i svašta :D

Naši se ukusi, naravno, razlikuju, mlađi je, robustniji, pa su i pjesme takove. No, lagala bih kad bih rekla da nema muzike koju on sluša da i meni odgovara.

Ima tu i Dubioze, i Đoleta, Hladnog piva, Gopca, Parnog valjka.... čak štaviše imam priliku neke grupe upoznati, neke više slušati, poput Green Day, koji mi se baš dopadaju...

Današnje jutro je počelo s Dubiozom i Đoletom. Tranzicija i Pesma o petlu.

Slušajući Petla, počnem razmišljati o tekstu, u onom momentu kad kaže „meni je šezdesetpeta, putuje moje društvo i ja čekam na red“.

Đole je bio dosta mlad kad je napisao ovaj vrlo metaforičan tekst. I misli se nižu: Beatlesi su napisali „When I'm 64“, Fosili su napravili našu verziju te pjesme, koliko je i da li je Đole u tom trenu htio ili pokušao parirati pjesmi Beatlesa, da li je tekst baziran na pričama starih i starijih ljudi koje je slušao ili prisluškivao kao dijete.... sjetim se i Panonskog mornara, odličnih satiričnih stihova, premijerno izvedenih na splitskom festivalu...

Ili je sve to samo puki dokaz njegove mašte i sposobnosti da životne situacije pretvori u odlične stihove...

s ponosom izvikujemo: RIBA RIBI GRIZE REP!!

Cetvrtak, 8.30 am, 25.9.2014.....

Lijepo, obazrivo, suosjećajno me zamolila da vratim blog ...

Vraćanje nikad nije bilo upitno, ... trebalo je vremena....

Neki dan kaže mi Coffee boy kako ne razumije zašto se ljudi bune zbog vremena ovog proljeća i ljeta. Kaže, kiša je padala samo dvaput. Od prvog maja do petnaestog jula, i od sedamanaestog jula do trinaestog septembra.

Kad tako pogledam, u pravu je. I ono što je najvažnije, dokazan je perpetuum mobile. Ne znam kako se to nitko od veleumova današnjice nije tome dosjetio. Kiša padne, izvire, od potoka nastanu rijeke koje se razliju, sunce virne, voda ispari, pretvori se u oblak i kad dostigne kritičnu koncentraciju, opet se izlije. I tako unedogled. Zar to nije klasičan perpetuum mobile kojeg su tisuće učenjaka pokušavali dokazat? Bit će da su imali krivu materiju.

~~~~~

Javila mi Juniorka da je od danas odrasla osoba. Iako, kad bolje razmislim, to je tvrdila od trenutka kad je bilo dva mjeseca do njenog osamnaestog rođendana. Dokazah joj argumentima da ima samo dovoljan broj godina za neke stvari, no ne i da je odrasla. Pričekala je s istim argumentima do mature. Upisavši fakultet tvrdila je isto. Dokazah joj apsolutno istim argumentima, kao i godinu dana ranije da je u krivom.

Za dvadesetprvi rođendan bila je sva sretna jer je postala punoljetna po američkim standardima i gle čuda, opet je tvrdila da je odrasla osoba. Dokazah joj, po treći put, istim argumentima da je u krivom.

Danas javlja "sad sam odrasla osoba". Jel, otkud sad to, upitam. S obzirom da nisam kod kuće, a između ostalog, evo da vam otkrijem i to, profesionalni sam ubojica, bila je prisiljena sama preuzeti slučaj naručenog ubojstva, te je to uradila sama uzevši, kaže, minimalno dvadeset salveta sa stola da primi pauka i da ga, skačući po njemu, ubije te da ga zatim ubaci u wc školjku. Iako je otvorila brane da ona perpetuum mobile voda ispere mučne ostatke njenog čina, kaže, nije sigurna da je lešina otplovila, stoga do daljnjeg neće koristiti wc u prizemlju.

Ovaj put nemam argumenata kojima bih je razuvjerila da je odrasla. Možda je u pravu. I možda sam za penziju profesionalnog ubojice. Vidjet ćemo prvom prilikom. 

Koliko jela s porilukom znamo i jedemo?

Riješili smo zadnji ispit, još samo zaršni rad.... i četvrta godina može početi, što se Juniorke i mene tiče

Ako ne znate kako se prevodi ime Marina Čilića, utipkajte fino u gugl translejtor i naučite

jedan brzopotezni...

Graciasalavida iza kulisa 

Ulovih šefa da hodočasti po sobama.....

Hajd da se igramo pogađanja..... ovo je pita od (tu sad vi kažete od čega je)

da se more sprema na jug s lastama i rodama.... odoh i ja ... da ga pozdravim i poželim da se i dogodine vrati....

EMMYLOU HARRIS - PLEDGING MY LOVE 

Nestale mi reklame sa blogera, spasih ja postove......

Moj splitsko-sarajevski kišobran, onaj što mu je glavna karakteristika bila da je sa Baščaršije, danas ujutro imao svoje krštenje. Konačno nam je i u Zagrebu pala kiša. Nakon puna tri dana. Dugo smo i izdržali.

Da, naravno, opet ima poplavljenih ulica.....

Najvažnije: kišobran je automatic, baš sam se ugodno iznenadila. Otkako sam ga dobila/uzela/otela, nisam ga ni jednom otvorila da vidim radi li.

Eto, dođe i taj dan. Usput budi rečeno, morala sam cipele obuć i imam duge rukave.... jesen i dalje traje..... od proljeća.....